Leksikon ::: Svi važniji štamparski pojmovi

 

Cicero

Jedinica mere u oblasti tipografije: 1 cicero odgovara veličini od oko 4,5 mm, odnosno vcličini od 12 tačaka (1 tačka = 0,376 mm). Naziv potiče od Ciceronovih pisama koje je 1466. godine u sličnoj veličini slova štampao Peter Šefcr.

Akcidencija — akcidenčna štampa

Prigodne štampane stvari u privred-nom poslovanju, u službene svrhe i za privatnu upotrebu (formulari, posetnice, oglasi, prospekti itd), za razliku od štampe knjiga i brošura

Akvatinta

(ital.- aqua forte = kiselina, tinta = boja)
Akvatinta omogućava reproduko-vanje polutonova pri površinskom štampanju. Na bakarnoj ploči se prvo izvlače konture i glavne linije crteža rađiranjem, a zatim se vrši nagrizanje. Oni delovi crteža koji prilikom štampe treba da ostanu beli pokrivaju se tankom zaštitnom podlogom. U 'komori za zaprašivanje' u kojoj se mehom uzkovitlavafini prah materija otpornih na kiselinu (smola, asfalt, kolofonijum) ploča se zaprašuje, a zrnca praha se zatim zagrejavanjem iznad plamena zatope. Zrnca praha deluju kao fini raster, jer kod sledećeg nagrizanja kiselina može da prodre samo između pojedinih sićušnih čestica praha. Da bi se postigli različiti polutonovi, ploča se postepenim nagrizanjem i pokri-vanjem razlićito duboko nagriza. Pokrivanje sa 'zaštitnom podlogom' ovde predstavlja neku vrstu negativ-nog slikanja, pri kojem u slici prvo nastaju svetli, a zatim tamni tonovi (up. postupak izvlačenjt postupak rasprskavanjem, raquele-postupak i postupak sa papirom sa slojem peska).

Autografija

(grčki: autos = sam graphein = pisati)
Uobičajeni postupak koji se primenjivao krajem 19. veka. Jednostavnim sredstvima umetnik je mogao da odštampa svoje ručno pisani tekst ili crtež rukom. Sa autografskim mastilom koje je slično litografskom tušu tekst ispisuje ili crta na običnom ili autografskom papiru koji je premazan lepkom. Papir se pritiskom prenosi na kamen iii cinkanu ploću

Autotipija

(grčki: autos=sam, typos=otisak)
Naziv postupka za reprodukovanje polutonova (fotosi, slike i drugo) u knjigotisku. Radi se u većini slučajeva sa polutonske fotografije (a kod višebojnih slika sa ektahroma). Fotografija se pričvršćuje na izložnu tablu (ekran) reprodukcione kamere. Da bi se izradio rasterski negativ za knjigotisak, u kameru se ulaže ukršteni raster samo nekoliko milimetara ispred fotografskog osetljivog sloja originala (up. raster*). Za ekspoziciju služe veoma jake lučne lampe koje osvetljavaju original. Bele površine reflektuju najviše svetla, tako da se tu ukrštavju 'svetlosni zraci' i stvaraju samo sasvim male rasterske tačke, dok manje svetle površine reflektuju manje svetla, usled čega nastaju veće rasterske tačke. U izazivaču osvetljene srebrne soli pocrne, a neosvetljena mesta se prilikom fiksiranja ispiraju. Posle fiksiranja nastaje providan negativ koji se sastoji samo iz tačaka. Nosilac klišea je glatko izbrušena cinkana ploča prevučena svetlo-osetljivim slojem modrog laka (kopirni lak, otopina hromatnog šelaka). Cinkana ploča i negativ se stavljaju u kopirni okvir (kopija na metalu). Osvetljavanjem nastaje otvrdnjavanje kopirnog laka, usled čega osvetljena mesta postaju otporna na kiseline. Pokrivanjem poledine i ivica cinkana ploča je pripremljena za proces nagrizanja (up. nagrizanje*). Kod početnog nagrizanja (1/10 mm) i tamna mesta postaju nešto svetlija.

Bakropis

(nem.: Radierung, lat.: radere=strugati)
Ručni postupak duboke štampe pomoću nagrizane štamparske ploče. Na bakarnu (ili cinkanu) ploču se prvo nanese zaštitna podloga otporna na kiselinu (asfaltni lak, smola, vosak), koja se zacrnjuje slojem čađi. Lateralno okrenut crtež se zatim radiranjem šiljatom iglom udubljuje u meku podlogu. Ranije je to rađeno zagrejanom 'toplom' iglom (up. suva igla). Poleđina i rubovi ploče se pokrivaju asfaltnim lakom i ploča se stavlja u kadu sa kiselinom (up. nagrizanje). Kiselina (gvozdeni hlorid ili šalitrena kiselina) nagriza i produbljuje mesta sa kojih iglom za radiranje skinuta zaštitna podloga. Delimičnim pokrivanjem asfaltnim lakom sprovodi se proces nagrizanja: svetla mesta (najsvetliji tonovi) se posle kratkog nagrizanja pokrivaju, kako bi kiselina mogla tamna mesta crteža (dubine slike) što dublje da nagriza. Posle uklanjanja ostataka zaštitne podloge ploča se može obojiti pomoću tampona, pri čemu se boja utrljava u udubljene linije, a površina ploće se čisto obriše (up. tonsa ploče). Štampa se vrši ručnom presom koja se sastoji od dva čelična valjka koji se uzajamno pritiskuju a izmedu njih prolazi postolje prese sa pločom i hartijom. Prilikom štampe ploča se duboko utiskuje u prethodno ovlažen papir (na otisku ostaje vidljiv trag ivica ploče). Radirana ploča brzo gubi oštrinu tako da kvalitet otisaka postaje sve slabiji (up. numerisanje). Pogodnost bakropisa leži u lakoći izrade crteža na ploči: igla crta kao olovka na papiru (up. nasuprot tome bakrorez). Suprotno od akvatinte kod bakropisa je moguća samo linijska izrada crteža. Linije počinju i završavaju se tupo i deluju pomalo tvrdo.

Bela reljefna štampa

Poseban oblik reljefne štampe. crtež ili tekst su beli i reljefni na podlozi u boji. Štampanje boje i utiskivanje reljefa mogu da se vrše istovremeno, a i posebno jedno za drugim.

Bela umetnost

Simboličan naziv za izradu hartije, suprotno prema crnoj umetnosti štampara (up. papir).

Bimetalna ploča

Štamparska ploča za ofsetnu štampu iz dva metalna sloja. Na osnovu (bakar, mesing i drugo) nanosi se galvaniziranjem tanak sloj hroma, nikla ili sličnog metala. Ovaj gornji sloj se prema zahtevima originala nagrizanjem samo delimično skida. Prilikom štampanja hidrofilan hrom zadržava vodu, a hidrofoban bakar je nosilac boje.

Blok-knjige štampane sa drvenih ploča

Pre no što je Gutenberg pronašao štampu sa pokretnim slovima, knjige su štampane sa drvenih ploča. Za svaku pojedinu stranu bila je potrebna jedna takva izrezbarena drvena ploča (v. drvorez), na kojoj su se nalazili i tekst i slika. Prilikom štampe ostajao je međutim na poleđini papira reljef (osenčenje), koji nije dozvoljavao da se i poleđina štampa. Zbog toga je tabak štampan samo s jedne strane sa dve drvene ploče, a savijan je u sredini, tako da su dvostruki listovi ostajali na obrezu zatvoreni. Prošivanje na hrptu vršeno je u 'bloku' vezivanjem sa koncem, uzicom, sa kožnim ili pergamentnim kajšićima. I knjige koje potiču iz Kine, a povezane su na sličan način, nazrvaju se blok-knjigama.

'Blueprint' — 'plava štampa'

(engl.: blue printing; nem.: Blaudruck)
Naziv za heliografiju; u užem smislu takode naziv za plavu fotografsku hartiju za kopiranje (cijanotipija).

Boja tonske podloge

Veoma svetle nijanse boja nastaju ako se čista boja meša ('preseče') sa transparentnim belilom ili pokrivnim belilom. Tonske boje su ili lazurne ili pokrivajuće i koriste se prema tome šta se želi postići. U glavnom se štampaju kao tonska podloga. Zbog slabog pigmenta otpornost na svetlo je kod svih tonskih boja znatno umanjena.

Bronziranje

Pri mašinskom postupku bronziranja prethodno se odštampa kao podloga jedna lepljiva adhezivna boja preko koje se zatim naprašivanjem nanosi metalni bronzani prah.

Brzohodna mašina

Brzohodna mašina je vrsta štamparske mašine za visoku štampu. Prvu brzohodnu mašinu je 1812. godine konstruisao Fridrih Kenig. Štampanje se odvija sa ravne, položene štamparske forme i sa jednim štampaćim cilindrom koji okrećući se prelazi preko forme. Štampa se dakle ne odvija (kao kod ručnih presa i zaklopnih mašina) odjednom na celoj površini forme, već postepeno u smeru okretanja štampaćeg cilindra. Hartija za štampanje se stavlja na ulagaći aparat, hvataljke na štampaćem cilindru prihvataju tabak hartije i prenose ga na odštampavanje.  U međuvremenu su valjci za nanošenje boje iz uređaja za boju naneli boju na štamparsku formu i tabak hartije koji se štampa cilindar nosi sa sobom, prelazi preko štamparske forme. Zatim se odštampani tabak 'izlaže', odnosno odlaže. Temeljna ploča na kojoj leži forma se pokreće napred i nazad u zavisnosti od hoda cilindra.

Cijanotipija

Postupak heliografije pomoću svetlo osetljivih gvozdenih soli. Kopirni papir se potapa u mešavinu fericijan-kalijuma i gvozdene soli (amonijum fericitrat). Osvetljavanjem ove dve supstance stvaraju spoj plave boje netopiv u vodi. Zbog toga se kopije na heliografskom papiru nazivaju 'plavim kopijama' (»Blueprint« — 'plava štampa'). Cilindrična presa (cilindrična štamparska mašina) Štamparska mašina koja radi na principu pritiska cilindra na ravnu štamparsku formu (up. brzohodna štamparska mašina). Pri tome je potreban samo slab pritisak, jer se pritisak ne vrši istovremeno na celu štamparsku formu, već okretanjem štampaćeg cilindra samo postepeno prelazi preko nje.

Cinkografija

Zastareo naziv koji se nekada upotrebljavao za nagrizanje na cinkanim pločama (v. autotipija, ofsetna ploča).

'Clair obscur'- postupak

('kler-obskir'; frane.: clair obscur=svetlo-tamno)
Naziv za vrstu drvoreza rađenog na osnovu svetlo-tamnog crteža ('clair-obscur'). Delovanje ovakve tehnike ieži u uključivanju nosioca crteža (obojena hartija sa pokrivnim belilom) u oblikovanje slike. Kod clair-obscur štampe se zbog toga ne koriste svetline na štamparskoj ploći, tako da umesto njih deluje belina papira. Prilikom štampe u boji se obojene površine štampaju sa tzv. tonskim pločama, a crne linije (konture) najčešće sa posebnom pločom samo sa linijama, ukoliko se — kao u Italiji — ove ne izostave (up. 'camaieu-štampa'). Otisci 'svetlo-tamno' postupkom pojavili su se prvi put u Italiji i Nemačkoj oko 1500. godine. Ugo da Karpi se oko 1516. godine trudio da njemu pripadne prvenstvo u štampanju »a schiaro e scuro«, međutim Burgkmair ga je pretekao koristivši ovaj postupak štampanja već ranije.

Crna umetnost

Naziv za knjigotisak iz vremena Gutenberga sa dvostrukim značenjem: štampa crnom štamparskom bojom i umetnost štampanja koja je tada smatrana tajanstvenom veštinom (up. bela umetnost).

CRT — fotoslog

(eng.: Cathode Ray Tube = katodna cev) v. svetloslog.

Crvotočina

Pri štampanju novih izdanja sa starih ploča izrađenih drvorezom, male rupice nastale crvotočinom pojavljuju se na štampanom otisku kao male bele tačke. Ove tačkice mogu da doprinesu određivanju vremenskog perioda u kom je drvorez nastao.

'Cum privilegiis'

(lat.: cum privilegiis= s izuzetnim pravima)
Oznaka za pravo štampanja kod starijih knjiga i grafika, na primer 'Cum Privilegio Regis'= sa kraljevskom dozvolom.

Čelična glačalica

Alatka koja se upotrebljava prilikom izrade u dubokoj štampi. Sa glatkim vrhom glačalice, koja je u obliku lopatice, mogu se rezana (bakro-rez) ili nagrižena mesta (bakropis i druge vrste radiranja) koja treba da se koriguju, ponovo zatvoriti ('uglačati', 'polirati'). Čelična glačalica se upotrebljava i pri izradi bakroreža struganjem.

Čelična njihalica

Čelični nož sličan lopatici sa zaobljenim rubom, koji se lipotrebljava pri i/radi bakroreza struganjem ('meco-tinta'). Kako je zaobljena površina ruba fino izbrazdana, pokretanjem njihalice oštri zupci ivice se utiskuju u bakarnu ploču.

Čelični rez

Ručni postupak duboke štampe koji je zamenio bakrorez pri štampanju velikih tiraža. Žarenjem se oko 13 mm debela uglačana čelična ploča omekšava, tako da se lako — skoro kao bakarna ploča — može da obrađuje. Crtež se na ploči gravira dletom ili se, kao kod bakropisa, nagriza. Sa mašinom za graviranje linija, koja se upotrebljava i za gijoširanje, mogu da se graviraju površine sa ravnomernim tonskim prelazima. Posle otvrdnjavanja ploča se može štampati. Štampanje se vrši na masivno građenim presama za čeličnu štampu. Oko 1818. godine je Amerikanac Perkins upotrebio čelične ploče za štampanje vrednosnih papira (up. štampa novčanica). Od tog vremena je čelični rez — sve do pronalaska autotipije — pretežno korišćen za štampanje ilustrovanih knjiga i prospekata u visokim tiražima. Danas se još, uglavnom, upotrebljava samo za štampanje potpisa (parafa), posetnica ili zaglavlja na pismima.

Četverac

Naziv za metalni zaglavak u ručnom slogu sa kvadratnom osnovom, čija je visina jednaka visini slovnog trupa, a veličina odgovara veličini ('kegel') određene vrste pisma (up. slovo). Četverci služe. pored ostalog. za isključivanje sloga ('isključci'). Zaglavci manje debljine koji se upotrebljavaju u slogu zovu se polučetverci, trećine i četvrtine.

Četvorobojna štampa

Reprodukovanje prirodnih boja, pri čemu se jedna preko druge štampaju tri osnovne boje: žuta, purpurna. modrozelena, i kao četvrta crna boja (up. višebojna štampa. trobojna štampa).

Datovanje

Na grafikama umetnik — najčešće na donjem rubu — stavlja zabelešku koja omogućava vremensko datovanje nastanka dela (up. kod knjiga impresum).

'del'

(lat.: delineavit = crtao je)
Skraćena oznaka pri navodenju imena umetnika, odnosno majstora koji je radio nacrt, na starijim štampanim grafikama (up. pinxit, excudit). Originalne litografije iz 19. veka su katkada obeležene sa 'del. et lith.' (crtao i litografisao).

Diazotipija

Heliografski postupak reprodukovanja na specijalno obradenim papirima. Umesto fotohemijskih srebrnih soli kod fotografija, upotrebljavaju se za oslojavanje papira svetlo osetljivi, organski diazo spojevi (diazonijumske soli) i bojilo. Posle osvetljavanja, papir se izlaže delovanju amonijumske pare. Time se na neosvetljenim mestima vezuju bojilo i diazo spojevi u čvrstu pozitivnu sliku (kopirni postupak sa amonijakom).

Dleto

Alatka koja se sastoji od drvene drške i čelične oštrice, čiji je vrh većinom izbušen u obliku romba. Graver pritiska dlanom široku drvenu dršku, a palcem, kažiprstom i srednjim prstom upravlja dletom.

Dorezivanje ploča

Korektura na štamparskim pločama u knjigotisku (up. klišea. galvano-klišea, stereotipijske ploče), ili na cilindrima duboke štampe pomoću raznih dleta. gravirnih igala itd. Pri ručnom postupku (bakrorez, bakropis, drvorez, linorez i drugo)

Drvorez

Ručni postupak visoke štampe sa drvenih ploča. Na uzdužno, u smeru drvnih vlakana rezanu, glatko rendisanu drvenu ploču (od kruškovog. trešnjevog ili jovinog drveta) nanese se preokrenut crtež. Sa rezačima (dubač, glodač, dleto, klinasto dleto) uklanjaju se delovi drveta koji se ne štampaju. Posle nanošenja boje valjkom, ploča se može štampati u ručnoj presi ili otiskivati sa razribačem ili ćetkom (up. otisak četkom). Karakteristike drvoreza su izražajnost linija i bogatstvo kontrasta. Sa drvenih ploča može da se dobije oko 1000 otisaka. Pojave oštećenja dužom upotrebom se ispoljavaju u 'plitkoj' štampi i iskrzanim linijama. Osim toga se na ploči mogu pojaviti oštećenja usled starosti, napukline ili crvotočina. Za drvorez u boji su kao i kod ostalih štamparskih postupaka potrebne posebne ploče za svaku boju (up. rez clairobscur. camaieu-štampu, čuveni japanski drvorez). Postoji i mogućnost da se samo sa jednom pločom delimičnim nanošenjem boje ili naknadnim rezanjem izrađuju višebojni otisci (linorez). Kao najstarija tehnika reprodukovanja, drvorez se u Srednjoj Evropi počeo da upotrebljava oko 1400. godine. Zatim se, oko 1430. godine, prve blok-knjige pojavljuju u Holandiji. Posle pronalaska knjigotiska, drvorez se počeo oko 1460. upotrebljavati i za ilustrovanje knjiga. Posle Mihaela Volgemuta ( 1434—1519), drvorez je primenio Mbreht Direr u jednom svom specifičnom umetničkom kazivanju ( »Apokalipsa« 1498. godine). Ovom tehnikom Direr je uticao na Hansa Baldunga Grina. Kranaha i Altdorfera. pa čak i na Ticijana. U vremenu koje je usledilo bakrorez je potisnuo drvorez, romantičari 19. veka mu se medutim vraćaju (Šnor fon Karolsfeld. Retel. K. D. Fridrih). Pošto su ga impresionisti odbacili. drvorez ponovo otkrivaju, pod uticajem japanskog drvoreza. Gogen, Valoton i ekspresionisti. Drvorez u boji su, između ostalih. izrađivali Gogen i Munk, koji je kat kada pretesterisao štamparsku ploču i pojedine delove različito obojio. Slično su radili Hekel i Šmit-Rotluf. Pri površinskom drvorezu, koji se pojavio u Francuskoj u 19. veku, crtež sa većinom kao negativ urezuje u dasku velike površine. Pol Gogen (1848—1903) a i Edvard Munk I 1863—1944) su u tu svrhu koristili neobrađene daske sanduka, kako bi hrapavost i išaranost drveta povećali i/ražajnost slike. Slično su radili Žorž Brak (1882—1963) i Evald Matare H887—1965).

Duboka štampa

Dubokom štampom se nazivaju oni postupci štampanja kod kojih su na štamparskoj formi mesta koja treba da se štampaju udubljena. Pri štampanju se dakle štamparska boja utiskuje u udubljenja, dok površina ostaje bez boje. Duboka štampa je naročito pogodna za reprodukovanje polutonskih originala i fotografija. Ručni postupci duboke štampe su, između ostalog, bakrorez, linorez, bakropis i heliogravura, kod kojih se štampa odvija sa ravne štamparske ploče. Naprotiv, pri mašinskom postupku rotacione duboke štampe ('rakel duboka štampa': 'bakrotisak'), štampa se odvija sa bakarnog cilindra (up. autotipijska duboka štampa).

'Exlibris'

(lat. = 'potiče iz knjiga', iz biblioteke)
Umetnički oblikovan znak vlasnika knjige izrađen na malom listu hartije koji se lepi na unutarnju stranu prednje korice. Exlibris sadrži ime, inicijale, pećat (grb) vlasnika ili neki simboličan, katkad alegorićan motiv. Reči »ex libris« stoje često kao naslov. 'Super-exlibris' je znak vlasništva utisnut spolja na korici knjige. Exlibris se pojavio u Nemačkoj krajem 15. veka, isprva kao drvorez, kasnije najčešće kao bakrorez. Posle 1900. naročito je rado korišćen u Engleskoj i u Nemačkoj. Zbirke exlibrisa nalaze se, na primer, u Britanskom muzeju u Londonu, u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu i u Berlinskoj umetničkoj biblioteci.

Faksimilna reprodukcija

v. drvorez*. 'fecit' (Iat. = izradio je)
Oznaka umetnika (autora) koji je izradio original. U reprodukovanju grafika i oznaka »pinxit« nasuprot »sculpsit« i »impressit«. Fileta Mesingana alatka (žig) u obliku lopatice za ručno reljefno štampanje (topli postupak reljefne štampe). Na savijenom rubu filete nalazi se u visokom reljefu izrađen ukrasni ornament koji se, sa zlatom u listicima ili folijom u boji, slepom štampom kao udubljen reljef utiskuje u materijal.

Film

Prozirna, tanka plastična folija. Film koji se upotrebljava u fotografiji ima još i jedan sloj osetljiv na svetlo.

Film boje

1. Tanak sloj štamparske boje sa kojim se u štamparskoj mašini premazuje štamparska forma.
2. Znači film kolor fotografije

Firnis

(franc: vernis = lak)
Vezivo za štamparske boje koje se dobija ukuvavanjem lanenog ulja. Firnis je ranije bio jedino vezivo za štamparske boje.

Fleksografska štampa

Postupak visoke štampe sa fleksibilnom, savitljivom štamparskom formom, koja je ili gumena ploča (up. stereotipija) koja se pričvrsćuje na štamparski valjak (v. štamparska mašina), ili je gravirani gumeni cilindar. Fleksografskim postupkom se štampa na rotacionim mašinama, tako da se za kratko vreme postižu veliki tiraži. Umesto ranije uobičajenih anilinskih boja ('anilinska štampa'), danas se upotrebljavaju specijalne boje koje se rastvaraju u vodi i špiritusu. Fleksografskom štampom se većinom štampaju razni papiri, metalne folije i plastični materijali koji su namenjeni za izradu ambalaže (postave za koverte itd.).

'Flokiranje'

(engl.: flockprint, flocking)
Postupak štampanja u sitoštampi na tekstilu koji deluje kao somot. Sa lepljivom bojom se na tkanini odštampa uzorak na koji se posebnim uređajem duvanjem nanesu dlačice ili pahuljice vune. Električnim putem se zatim sve đlačice koje se nisu prilepile uklanjaju, a one koje su ostale zalepljene na uzorku odižu dok (u toku sušenja boje) ne ostanu zalepljene u uzdignutom položaju.

'Flushing'

('flašing'; engl.: flushing= ispiranje, izdvajanje)
Naziv za vrstu postupka pri proizvodnji štamparskih boja. Hemijskim putem proizvedenim, razvodnjenim bojama dodaje se u mašini za mešanje boja pod vakuumskim pritiskom masno vezivo i istovremeno izvlači voda. Izdvajanjem vode ('flašing') dobijeni pigmenti su bitno manji od onih koji se dobijaju mlevenjem na mašinama za razribavanje boje (up. razribavanje).

Kserografija

(grčki: xeros = suv, graphein=pisati; elektrof otograf ija)
Elektrostatički postupak umnožavanja pri kojem se original snima na ploću na koju je nanesen sloj nekog poluprovodnika (selen i drugo). Pri projekciji na ploči nastaje za kratko vreme elektrostatička slika iz privlačnih i odbojnih delova. Ako se ploča zatim napraši negativno naelektrisanim prahom boje ('toner'), boja će se zadržati samo na privlačnim delovima. Stavi li se sada na ploču negativno naelektrisan tabak hartije, on će privući prah boje u tolikoj meri u kolikoj će ga selen osloboditi. Zagrejavanjem prah boje koji se zadržao na papiru ostaje na njemu zatopljen. Ovaj način umnožavanja, koji se odvija bez štampanja i suvim postupkom (nazvan i 'suva štampa'), razvio se tridesetih godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Njime se može štampati skoro na svim vrstama materijala (papiru, plastici — čak i na pomorandžama).

'Lađa'

('šif'; nem.: Schiff=lađa)
Uobičajen naziv za metalnu ploču, obrubljenu sa tri strane čeličnim okvirom debljine 12 mm koja se upotrebljava u slagačnici za olovni slog. Na 'lađu' se stavljaju stupci složenih redova u dužini do 40 cm. 98 Stubac sloga se 'veže' (omotava) kanapom i otiskuje kao prvi otisak sloga za korekturu pre preloma (up. ručni slog, slagaća mašina).

Laminiranje

Nanošenje prozirne folije ('presvlaka celofanom') na odštampane primerke da bi se postigli sjaj i otpornost prema vodi (reklamna štampa, omoti kataloga i knjiga, up. kaširanje).

Lazurne boje

Suprotno od 'pokrivajućih' boja, lazurne boje su transparentne. Pri štampanju lazurnih boja jedne preko druge, mešanjem boja nastaju različiti tonovi boja (na primer. plava boja štampana preko žute dajc zelenu boju).

'Layout' — grafičko oblikovanje

('lejaut'; engl.: layout = iz!aganje, nacrt)
Uobičajen naziv za nacrt strane za prelom u knjigotisku ili za montažu u dubokoj i ofsetnoj štampi. Za jednostavne štampane stvari dovoljna je samo izrada skice. Za prospekte ili knjige sa slikama izraduje se lepljenjem od otisaka klišea i sloga (otisaka u stupcima, šifovima; ili od kopija filmova) tzv. maketa u kojoj su na svakoj strani tačno raspoređeni tekst i slike. Kod većih izdavačkih kuća, a naročito kod preduzeća koja se bave i reklamom, ovaj posao uglavnom obavljaju stručni grafičari dizajneri (up. primenjena grafika).

Legenda

Naziv za potpise i za tekstove koji objašnjavaju ilustracije (slike, crteži, fotografije), planove, tabele. geografske karte itd.

Lepenka

Materijal koji se upotrebljava u knjigoveznici. Lepenka se izrađuje namatanjem više različitih slojeva papira na mašini sa okruglim sitom pri čemu se slojevi papira medusobno slepljuju. Savitljiva 'siva lepenka' (knjigovezačka lepenka) se izrađuje od starog papira sa dodatkom celuloze, 'smeđa lepenka' (kožna lepenka) od celuloze sa dodatkom tekstilnih i kožnih otpadaka. Sličnog sastava je i 'prešpan' koji 'kalandriranjem" (presovanjem pod čeličnim valjcima sa visokim pritiskom) postaje veoma gladak i sjajan. 'Drvna' i 'slamna' lepenka se lako lome, ali površina im je glatka i ravna (up. navlačenje. paspartu).

Format papira

Pod formatom papira se podrazumevaju mere papirnog ili kartonskog tabaka po širini i po dužini. Moderni formati papira se obračunavaju prema DIN merama (»Deutsche Industrie-Norm« = Nemačka industrijska norma). Osnovni princip DIN formata je odnos stranica 1: sqrt(2), polazeći od jednog kvadratnog metra površine. Red »A« sadrži uobičajene temeljne (osnovne) formate (A0= 841X1189 mm = 1 m2 površine) iz kojih se nastavljenim savijanjem na polovine dobijaju dalji A formati (na primer, pojedinačni list pisaćeg papira DIN A4 = 21x29,7 cm, a dopisnica DIN A6 = 10,5 x 14,8 cm). Formati 'B', 'C' i 'D' služe za knjige, omote brošura, koverte, kutije za pakovanje itd. I oni se dobijaju savijanjem temeljnog formata na polovine (npr. DIN B0= 100,0X141,4 cm; DIN C0 = 91,7X129,7 cm; DIN D0=77,1 X 109,0 cm). Za A formate upotrebljavaju se koverte odgovarajućih C formata, npr. za nesavijen list papira A4 koverat DIN C4, a za dopisnicu DIN A6 koverat DIN C6.
DIN formati reda »A« i njihove oznake:
A0 četvorostruki tabak 84,1 X 118,9 cm
A1 dvostruki tabak 59,4 X 84,1 cm
A2 tabak 42,0 X 59,4 cm
A3 polutabak 29,7 X 42,0 cm
A4 četvrtina tabaka 21,0 X 29,7 cm
A5 osmina tabaka 14,8 X 21,0 cm
A6 polovina lista 10,5 X 14,8cm
A7 četvrtina lista 7,4 X 10,5 cm
A8 osmina lista 5,2 x 7,4 cm
Stariji formati papira su polazili od podele (savijanja) jednog tabaka. Pošto je njegova veličina varirala između 33X42 cm i 47X78 cm razlikovali su se veliki i mali formati. Jedno savijanje papirnog tabaka: 'folio' (2 lista = 4 strane), drugo savijanje: kvart (4 lista = 8 strana), treće savijanje: oktav (8 Iistova=16 strana). Utvrđeni formati su, pored ostalog, bili format kancelarijskog papira (za dokumenta): 21X33 cm, kao i formati novina: berlinski (31,5X47 cm), rajnski (37,5X53 cm), severnonemački (40X57 cm) i svetski format (50X70,5 cm).

Format sloga na strani

(nacrt strane sloga, »špigl«; nem.: Spiegel = ogledalo, slika)
Površina koju na jednoj stranici knjige (ili drugog štampanog proizvoda) zauzima štampani deo (tekst, slika, crtež), bez broja strane (paginacije), signature tabaka (broj na donjoj margini prve strane štampanog tabaka) i bez marginalija (napomene na spoljnoj ivici knjige). Za prelom metera ili za montažu nacrt strane sloga je osnova za rad; on mora da bude u estetski harmoničnom odnosu prema veličini obrezane stranice u knjizi (up. tipografija). Osim toga tekst mora da bude sređen u bloku, sa redovima jednake dužine. Ako su redovi različite dužine (obično su u bloku samo levo na stranici) zovu se slobodni, izlazni redovi (up. 'layout' — grafičko oblikovanje*).

Fotogram

Fotografski postupak koji se sprovodi bez fotografske kamere u mračnoj komori. Na neosvetljeni fotopapir se stave predmeti, koji se posle eksponiranja i razvijanja većinom oslikavaju kao siluete u veoma izraženom crno-belom kontrastu (unikati). Umesto fotopapira može se eksponirati takođe i svetloosetljiva ('foto-senzibilna') štamparska ploča sa koje slika može da se štampa.

Fotohromija

Fotolitografski postupak ravne štampe pomoću litografskog kamena, koji se ranije često upotrebljavao za reprodukovanje umetničkih slika. Litografski kamen se prvo nazrnčava i prevlači svetloosetljivim asfaltnim lakom, a ovaj zatim osvetljava i razvija. Nazrnčanost kamena omogućava reprodukovanje polutonova bez rastera.

Fotolitografija

Postupak izrade štamparskih ploča za ravnu štampu (ofsetna štampa) putem reprodukcione fotografije (up. litografija u cinku). Pri ovom postupku se prvo izrađuje rasterski negativ originala u veličini u kojoj će se štampati, a zatim od njega dijapozitiv (film). Takvi dijapozitivi se mogu lako montirati sa lepljivom trakom (selotejp). na osvetljenom montažnom stolu, u redosledu u kojem će se štampati ('montaža' umesto preloma sloga u knjigotisku). Gotovi filmovi se posle izvršene montaže kopiraju na ofsetnu ploču sa svetloosetljivim slojem. koja se zatim razvija i nagriza. Gotova štamparska ploča pokazuje lspravno okrenutu sliku, jer se ofsetnom štampom odvija postupak pretiskivanja.

Hektografija

(grčki: hekaton=sto. graphein=pisati)
Pri ovom postupku umnožavanja se papir premazan kredom stavlja na specijalno obojen papir. koji se dobija u trgovini u raznim bojama. Ako se zatim olovkom ili pisaćom mašinom piše ili crta po gornjoj strani hartije, tekst ili slika se prenosi kao slika u negativu na poleđinu papira. Vlaženjem sa špiritusom može se u tzv. hektografima izrađivati do 150 otisaka. Otisak se dobija u boji u kojoj je upotrebljeni papir.

Heliogravura

(grčki: helios = sunce, graviranje pomoću svetla: 'svetlo-gravura', fotogravura)
Ručni postupak duboke štampe putem fotomehaničkog prenošenja slike. Prvo se od originala izradi polutonski negativ (bez rastera), a od njega dijapozitiv. koji se kopira na 'pigmentni papir'. Na ovom novom. ali sada netransparentnom 'pozitivu' nastaje otvrdnjavanje želatinskog sloja na mestima na koja je delovalo svetlo. Na uglačanu bakarnu ploču (up. akvatinta) se zatim iznad plamena nanosi i zatopi asfaltni prah, pri čemu čestice praha stvaraju 'zrno'. koje služi za reprodukovanje polutonova. Na ploču se pritisne pigmentni papir i obradom u toploj vodi skida neobrađena papirna podloga. Pri nagrizanju sa različito razblaženim otopinama gvozdenog hlorida, kiselina slabije ili dublje, već prema stepenu otvrdnutosti sloja, nagriza bakarnu ploču. Kiselina pri tome mora da zaobilazi zrno, jer je bakar na tim mestima otporan na kiselinu. Pošto se više puta ponovi postupak nagrizanja, želatinski sloj se sapere i bakarna ploča je gotova. Otiskivanje se vrši u ručnoj presi za duboku štampu. Kod višebojnih heliogravura se štamparska ploča oboji sa različitim bojama, ili se izraduju izvaci boja. Heliogravuru je pronašao K. Klič (1841—1926) oko 1878. godine u Beču. Tokom 1890—1910. heliogravura je našla široku primenu u ilustrovanju knjiga. Kao skup ručni postupak danas se samo još retko upotrebljava (up. rotaciona duboka štampa). Žorž Ruo (1871—1958) je koristio prerađene heliogravure za svoj »Mizerere-ciklus«. U novije vreme heliogravuru su koristili, između ostalih, Gerhard Rihter i Lambert Marija Vintersberger (rodena 1941).

Hemigrafija

Naziv za izradu štamparskih ploča za visoku štampu putem nagrizanja i graviranja uz pomoć reprodukcione fotografije

Indirektni postupak štampanja

Pri ovom postupku se otiskivanjie štamparske forme ne vrši direktno na materijalu na kojem treba da se štampa, već na gumeni cilindar. koji otisak prenosi na nosioca štampe — papir ili drugi materijal. Zbog toga elementi štamparske forme mora da budu okrenuti na lateralno ispravnu stranu. Indirektni postupci štampanja su ofsetna štampa i štampa na limenim pločama (limoštampa) kao i leterset (indirektna visoka štampa).

Inicijal

Naziv za prvo slovo na početku poglavlja u knjigama, brošurama i ćasopisima, koje je većeg pismovnog lika od ostalih slova teksta i često je ukrašeno ornamentima i likovnim motivima.

Karton

Debela vrsta papira koja se izrađuje kao i papir. 'Nelepljeni' kartoni su izrađeni iz jednog sloja ('jednoslojan karton' a uobičajen je i naziv 'polukarton'). 'Lepljeni' kartoni su, naprotiv, sastavljeni iz više posebnih slojeva koji su spojeni lepilom. Pri izradi tzv. 'položenih' kartona više slojeva papira prolazi u još vlažnom stanju kroz specijalnu presu i spaja se u kartonsku traku. Prerada kartona se vrši u knjigoveznicama i u fabrikama kartonaže, koje uglavnom izrađuju ambalažne i ukrasne kutije, kutijice za nakit itd.

Kaširanje

Postupak ravnomernog slepljivanja dva jednako velika dela ('izrezak') papira, kartona, folije itd. zove se 'kaširanje' ('laminiranje') — što je suprotno od 'nalepljivanja' koje se odnosi na dva različito velika dela (up. navlačenje", 'lepljenje').

Kliše

(franc: clicher = otisnuti)
Štamparska ploča — podloga za reprodukovanje slika u visokoj štampi. Klišea se izrađuju u tzv. klišetarnicama u metalu ili plastici (up. hemigrafija). Klišea izrađena snimanjem sa polutonskih originala (fotografije, slike itd.) nazivaju se 'rasterska klišea' ili 'autotipije', a klišea prema crtanim originalima (crteži i slično) fototipije, »štrih«-klišea (up. i isprana fotopolimerna ploča). U umetničke svrhe je kliše kao serijski umetnički objekt upotrebio Volf Vostel (roden 1936).

Mešanje boja

Mešanje boja je fizički pojam koji se u slučaju aditivnog mešanja boja odnosi na delovanje nadražaja boje na ljudsko oko, a u slučaju suptraktivnog mešanja boja na promene svetlina boje.
1. Aditivno mešanje boja nastaje istovremenim delovanjem različitih nadražaja boje na oko. Ono se sreće svuda gde se različite vrednosti boja — 'bojni valeri' — superponiraju i kao optički utisak međusobno mešaju; na primer u štamparskoj tehnici prilikom štampanja višebojnih rasterskih tačkica, koje leže toliko gusto zbijene jedna pored druge da ih oko više ne može razdvojiti. Aditivno mešanje boja nastaje i kod projekcija raznobojnih najsvetlijih tonova jednih preko drugih ili kod tzv. 'obojene čigre', kada oko ne može više da razdvoji vrednosti boja, koje su vremenski date jedna za drugom, zbog brzine njihovog smenjivanja. Teorijska osnova je pri tome predstava o bojama spektra. Crno bez svetlosnih tonova dobija u svetlini dodavanjem neke boje spektra. Mešanje svih boja daje belu boju. Prema tome je svako mešanje boja svetlije od pojedinačne boje. Osnovne boje aditivnog mešanja boja su plava. zelena i crvena boja.
2. Suptraktivno (multiplikativno) mešanje boja, suprotno od aditivnog, nije mešanje bojnih nadražaja, već stvaranje boja suptrakcijom. Ono se, naime, zasniva na promeni svetlosne boje pri prolaženju ili pri refleksiji svetla od slojeva bojila ili pigmenta. Tako se belo svetlo u osnovi menja ako prolazi kroz obojeno staklo, na primer prolaskom kroz crveno i plavo staklo ono postaje ljubičasto. Isto se dešava ako se. npr. pomešaju crvena i plava boja. odnosno ako u tankom sloju leže jedna preko druge. Bleštavo belo svetlo se reflektuje kao ljubičasto, svetlosna boja se i ovde promenila. U oblasti štamparske tehnike dolazi dakle do suptraktivnog mešanja pri mešanju bojnih pigmenata (u prahu ili tečnih), ili pri štampanju boja jedne preko druge. Pri tome je mešana boja uvek tamnija od pojedinačnih boja. jer mešavina svih boja dala bi boju bez svetlosti, dakle crnu. Osnovne boje suptraktivnog mešanja boja su žuta, purpurna i modrozelena (cijan).

Moire

('moare'; franc: moire = refleks. odraz)
Naziv za talasaste prelive nastale na oštampanim slikama usled rastera izrađenog pod nepravilnim uglom. Moare nastaje pri poklapanju više rasterskih mrežica, naročito u slučaju ako se radi o originalima koji već imaju svoj raster. Neželjeni moare se može ublažiti menjanjem debljine rasierskih linija. I prilikom izvadaka boja može nastati moare, ako se nagib rastera ne pomeri za 30°. Međutim, moare kao sredstvo izrade nalazi primenu i u umetnosti (npr. Gerhard Rihter: Hlizabeta).

Moire-linije

Sistem talasastih linija kojima je izrađen ili pokriven tekst na vrednosnim papirima, čekovima, formularima novčanih doznaka itd. čime se otežava brisanje ili falsifikovanje.

Moleta

Valjak koji se koristi pri stampanju poštanskih maraka. Moleta je izrađena od kaljenog čelika i mašinski gra-virana. Služi kao neka vrsta alatke za rez u čeliku. Više puta ponavljano utiskivanje molete u meki čelik štamparskog cilindra zove se 'moletiranje".

Monotip

(grčki: monos = jedan, typos = štampa)
Oznaka za slagaću mašinu koja slaže pojedinačne slovne znakove.

Montaža

Naziv za sklapanje i rasporedivanje kopirnog materijala (dijapozitiva, negativa;) za ofsetnu štampu, svetloštampu, bakrotisak i rotacionu duboku štampu. U stereotipiji se pod montažom podrazumeva podešavanje štamparskih ploča na visinu sloga.